Frojdova psihoanalitička teorija ličnosti
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Fakultet Sporta i Fizičkog vaspitanja Niš

Sadržaj:
Uvod.................................................................................................................................
Definisanje psihoanalize.......................................................................................
Ciljevi psihoanalize..............................................................................................
Škole.....................................................................................................................
O tvorcu psihoanalize.......................................................................................................
Frojdova psiho-analitička teorija ličnosti.........................................................................
Zaključak..........................................................................................................................
Litertura............................................................................................................................
Uvod
Psihoanaliza je jedan od najuticajnijih psiholoških pravaca nastao krajem XIX veka u Austriji kao reakcija na sterilnost i ograničenost klasične introspektivne psihologije. Njen osnivač je Sigmund Frojd. Termin psihoanaliza odnosi se na psihoterapijsku tehniku, iz grupe rekonstruktivnih psihoterapijskih postupaka. Psihoanaliza je pravac koji je potekao iz psihijatrije. Poznata je kao teorija koja se bavi istraživanjem nesvesnog dela čovekove psihe. Pored toga, ona proučava nagonsku intencionalnost i emocionalne ekvivalente. Prvo se afirmisala u istraživanju neuroza, tumačenju snova i kao terapeutska disciplina, nakon čega je prerasla u opštu teoriju ličnosti. Psihoanaliza se primenjivala i pri tumačenju nauke, religije, umetnosti, kulture i stvalaštva uopšte. Kultura, kako je Frojd vidi, proističe iz nezadovoljenih nagonskih želja, što dovodi do sublimisanih reakcija kao što su umetnost, nauka i sve ono što se naziva nadogradnja. Čovek ima dva izbora: ili da živi u potpunom zadovoljenju nagona ili da delimično, koliko je moguće, nadvlada nagone i oblikuje kulturu. „Gušenje nagona je preduslov kulture”S.Frojd
Fundamentalne teorije u sklopu psihoanalize su: učenje o otporu i potiskivanju, o nesvesnom, o značaju seksualnog i agresivnog nagona i o važnosti ranog razvoja ličnosti. Učenje o potiskivanju i o nesvesnom je toliko važno za psihoanalizu da se često naziva „naukom o nesvesnom”. Termin psihoanaliza, pored fundamentalne, označava i primenjenu psihoanalizu (npr. psihoanaliza umetnosti, religije, književnosti itd.).
Ciljevi psihoanalize :
Smanjenje iracionalnih impulsa i htenja kod klijenta i njihovo stavljanje pod kontrolu
Povećavanje repertoara odbrane i povećanje elastičnosti odbrane
Omogućavanje klijentu da razume svoje potrebe i učini ih svesnijim
Adaptiranje klijenta na okolinu, kao i na sebe samoga i na svoje potrebe
Škole :
Frojdova psihoanaliza (Klasična, ortodoksna psihoanaliza)
Revidirane neofrojdovske i nefrojdovske škole:
                - Hornaj
                - Saliven
                - Objektno-relaciona teorija
                - Individualna psihologija
                - Analitička psihologija
                - Lakanska psihoanaliza
O tvorcu psihoanalize
Sigmund Freud (nem.); 6.maj 1856. - 23.septembar 1939.
Bio je austrijski lekar i psiholog, osnivač psihoanalize. Rođen u Frajbergu, u Moravskoj. Bio je najstarije dete od osmoro dece trgovca vunom Jakoba Frojda i njegove druge žene, dvadeset godina mlađe Amalije. Njegova porodica je bila jevrejskog porekla, ali je sam Frojd bio ateista. Godine 1859. porodica se preselila u Lajpcig, a zatim 1860. u Beč gde će Frojd ostati do juna 1938. kada je posle Hitlerove invazije na Austriju, prešao u London. Prilikom te invazije kao osoba jevrejskog porekla pretila mu je ista sudbina kao i ostalim jevrejima tokom Drugog Svetskog rata, ali zbog njegove popularnosti u svetu, dobio je dozvolu da pređe u Englesku gde je umro 23.septembra 1939.godine. Jedan od bitnijih faktora koji su doprineli njegovoj smrti bio je rak usta i vilice koji je dobio u 67. godini života zbog cigareta.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]